Анатомија Пчеле
Медоносне пчеле имају пет карактеристика које су заједничке за већину инсеката:
- Имају чврсту спољну структуру тела која се назива егзоскелет
- имају три основна дела тела: глава, грудни кош, трбух
- имају пар пипака (антена) који су причвршћени за главу
- имају три пара ногу које користе за ходање
- имају два пара крила
Можемо видети илустрацију спољне и унутрашње анатомије медоносне пчеле на фотографији.
Преглед спољашње грађе медоносне пчеле
| Глава | место где се налазе очи, мозак, и где су причвршћене антене | ||
| Вилица | снажан део уста са спољашње стране који штити рилицу | ||
| Рилица | (није приказана на слици) део уста који служи сисању течности | ||
| Просто око | око које служи детектовању покрета | ||
| Око (сложено око) | око које детектује различита светла | ||
| Пипак (антена) | покретни пипци који детектују мирисе | ||
| Грудни део | Средишњи део тела где су причвршћене ноге (6) и крила | ||
| Трбух (абдомен) | задњи део тела на чијем се крају налази жаока | ||
| Жаока | оштар део тела на крају трбуха који се користи да се убризга отров приликом убода | ||
| Предња крила | крила ближа глави | ||
| Задња крила | крила удаљенија од главе | ||
| Предње ноге | ноге ближе глави | ||
| Апарат за чишћење пипка (антене) | помаже пчели да очисти пипке (антене), налази се на предњим ногама | ||
| Средње ноге | ноге које се налазе између пара предњих и задњих ногу | ||
| Задње ноге | ноге најудаљеније од главе. Код радилице овај пар ногу садржи јединствену грађу која им омогућава да сакупљају и носе полен. Делови који чине так део ногу су: преса за полен, поленска четкица и оструга | ||
| Кук | први сегмент ноге инсекта | ||
| Бутни ваљак | други сегмент ноге инсекта | ||
| Бедро | трећи сегмент ноге инсекта | ||
| Голен | четврти сегмент ноге инсекта, на последњем пару ногу садржи корпице за полен | ||
| Чланак | пети сегмент ноге инсекта, на последњем пару ногу садржи специјалне сегменте за сакупљање полена | ||
| Стопало | последњи сегмент ноге којим додирује површину када хода | ||
| Канџа | налази се на последњем сегменту ноге | ||
| Око (сложено око) | око које детектује различита светла |
| Просто око | око које служи детектовању покрета |
| Пипак (антена) | покретни пипци који детектују мирисе |
| Горња усна | део уста који помаже конзумирању хране |
| Вилица | снажан део уста са спољашње стране који штити рилицу |
| Доња вилица | део уста испод вилице који помаже конзумирање хране |
| Доње-уснени сежњак | део уста који се користи за осећање укуса хране приликом исхране |
| Рилица | део уста који служи сисању течности |
| Језик | део уста који код инсекта садржи длачице које помажу да се нектар залепи и привуче ка устима |
Преглед на унутрашњост медоносне пчеле
| 1 | - | Рилица |
Усни органи пчела налик на сламчицу који се користи за испијање течности. |
| 2 | - | Максиле | Спољни омотач пробосциса који окружује усну. |
| 3 | - | горњи део вилице код инсеката | Вилице која се користи за жвакање полена и прераду воска за изградњу чешља. Вилице такође помажу у свему чиме пчела треба да манипулише. |
| 4 | - | Лабрум | Покретни поклопац на глави који покрива отвор канала за храну и пробосцис |
| 5 | - | Канал за храну | Као и наша уста, ово је отвор кроз који пчела узима храну. Храна пчела је скоро увек течна у облику нектара или меда. |
| 6 | - | ждрело |
Мишићи који се користе за померање усана и усисавање нектара из цвећа. |
| 7 | - | Езофагус | шупља цев кроз коју прогутане течности пролазе до меденог желуца, а касније и средњег црева. |
| 8 | - | Хипофарингеална жлезда | жлезда која производи нека од једињења неопходних за прављење матичног млеча, која се користи за исхрану ларви. |
| 9 | - | мозак | Пчеле имају одличне способности учења и обраде памћења. Њихов мозак обрађује информације које се користе у навигацији и комуникацији, као и памћење. Мозак такође контролише многе основне функције пчелињег тела. |
| 10 | - | пљувачне жлезде | Пљувачне жлезде имају низ функција. Као и хипофарингеална жлезда, пљувачне жлезде производе нека једињења неопходна за производњу матичног млеча. Пљувачне жлезде производе течност која се користи за растварање шећера, а такође производе једињења која се користе за чишћење тела и доприносе хемијском идентитету друштва. |
| 11 | - | Мишићи летења | мишићи грудног коша, који дају снагу пчелињим крилима за летење и кретање. Ови мишићи раде веома напорно и могу помоћи пчели да удари крилима и до 230 пута у секунди. |
| 12 | - | срчана цев | За разлику од сисара, пчеле и инсекти имају отворен циркулаторни систем, што значи да се њихова крв не налази у цевима попут вена или артерија. Крв, или хемолимфа, код инсеката слободно тече по целој телесној шупљини и пумпа се кроз срце. Срце је структура у црвеној боји и делује као пумпајућа цев из које цури, како би помогла да се хемолимфа помера по целом телу. |
| 13 | - | Отвор | Респираторни систем инсеката је низ шупљих цеви повезаних са ваздушним кесама у телу. Отвори ових шупљих цеви се називају одушак. Цеви се зову душник, који обезбеђује размену кисеоника и гаса свим ткивима у телу. |
| 14 | - | Ваздушна кеса | Вреће испуњене ваздухом које се користе као резервоари ваздуха у телу инсекта. |
| 15 | - | средње црево | Садржи провентрикул, вентрикулус и танко црево. Овде се већина варења и апсорпције хранљивих материја одвија у телу инсеката. |
| 16 | - | Отвори за срце | отвори у срчаној цеви који узимају и испумпавају хемолимфу. |
| 17 | - | Илеум | Кратка цев која повезује средње црево са задњим цревом. Илеум такође често садржи микробе, који помажу у варењу. |
| 18 | - | Малпигијеви тубули | Скуп малих цеви које се користе за апсорпцију воде, отпада, соли и других растворених материја из телесних течности и њихово уклањање из тела. |
| 19 | - | Ректум | Ректум се понаша као наше дебело црево и представља примарно место пчела за апсорпцију воде за црева након варења и апсорпције хранљивих материја. |
| 20 | - | анус |
Излаз из дигестивног система, који се користи за излучивање отпада од хране (измета) током лет. |
| 21 | - | жаока |
Такође и жаока, која се користи за бушење коже и упумпавање отрова у рану. Код пчела радилица жаока има бодљикав крај. Када се убоде у кожу, жаока остаје у жртви. Врећа са отровом ће остати са убодом. Ако остане у телу, жаока ће наставити да пумпа отров из кесице отрова у жртву. Матице имају дужи и жаоку без бодљи. Трутови (мужјаци) немају жаоку. |
| 22 | - | корица жаоке | Чврста цевчица, из које жаока може да клизи унутра и изван. |
| 23 | - | канал жаоке |
Жаока је шупља, омогућавајући отрову да прође кроз жаоку. Ово је уједно и канал којим се пролази јаје, када матица снесе јаје. |
| 24 | - | врећа отрова | Задржава отров који производи отровна жлезда, а затим може да се скупи да испумпа отров кроз убод. |
| 25 | - | Отровна жлезда | жлезда која производи отров који оштећује ткиво ако се убризга у тело. |
| 26 | - | воштане жлезде |
Пчеле радилице почињу да луче восак око 12. дана након што се излегну. Отприлике шест дана касније жлезда завршава са радом и та пчела више неће производити восак. Матица непрестано полаже јаја како би одржала величину друштва и произвела више нових радилица које производе восак. |
| 27 | - | Вентрална нервна врпца | Као нервна врпца у нашој кичми, која држи снопове нервних влакана која шаљу сигнале из нашег мозга до остатка нашег тела. |
| 28 | - | Провентрикулус | сужени део предњег црева медоносне пчеле или меденог желуца, који може да контролише проток нектара и чврстих материја. Ово омогућава пчелама да чувају нектар у желуцу меда без варења. |
| 29 | - |
медни желудац |
Врећа за складиштење, која користи пчелама за ношење нектара. Медни желудац је отврднут да спречи улазак течности у тело на овој локацији. |
| 30 | - | аорта | Крвни суд који се налази у леђима пчеле који преноси крв од срца до органа. |
| 31 | - | једњак | Део пчелињег дигестивног система који почиње испод уста и повезује се са медним желуцем. |
| 32 | - | Вентрална нервна врпца | Исто као 27. Ово је велики сноп нерава из мозга који шаље сигнале остатку пчелињег тела. |
| 33 | - | Лабиум |
код пчела додатак налик језику који се користи за испијање нектара. Као и ми, и пчеле могу да осете укус уз помоћ овог органа. Лабиум се уклапа у максилу (2), као сламка. |
Библиографски детаљи:
- Чланак: Анатомија Пчеле
- Аутор: Dr. Biology
- Издавач: Arizona State University School of Life Sciences Ask A Biologist
- Назив странице: ASU - Ask A Biologist
- Датум објаве: 5 May, 2021
- Датум приступа:
- Линк: https://askabiologist.asu.edu/serbian/A%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5
APA Style
Dr. Biology. (Wed, 05/05/2021 - 11:18). Анатомија Пчеле. ASU - Ask A Biologist. Retrieved from https://askabiologist.asu.edu/serbian/A%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5
Chicago Manual of Style
Dr. Biology. "Анатомија Пчеле". ASU - Ask A Biologist. 05 May 2021. https://askabiologist.asu.edu/serbian/A%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5
MLA 2017 Style
Dr. Biology. "Анатомија Пчеле". ASU - Ask A Biologist. 05 May 2021. ASU - Ask A Biologist, Web. https://askabiologist.asu.edu/serbian/A%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5
Анатомија пчеле је строго повезана са способностима пчеле, укључујући проналажење хране, сакупљање полена и нектара, и летење.
Be Part of
Ask A Biologist
By volunteering, or simply sending us feedback on the site. Scientists, teachers, writers, illustrators, and translators are all important to the program. If you are interested in helping with the website we have a Volunteers page to get the process started.
